Повод за овај текст је инцидент током дочека Српске Нове године у Чачку. Ставови изнети у тексту односе се на принципе и методе јавног деловања, а не на појединце.
Културна револуција се противи сваком покушају нормализације безумља и понижавања као средства јавног и политичког изражавања.
Незадовољство одлукама власти и трошењем јавног новца јесте оправдано — али начин на који се оно исказује одређује да ли је у питању борба за истинску промену или замена једног једноумља другим.
Када се демагогија преруши у бунт, а лицемерје у моралну надмоћ, не настаје алтернатива систему. Настаје карикатура промене.
Систем се не мења губитком разума и достојанства, већ одговорношћу, доследношћу и културом јавног деловања.
_______________________________________________________________________________
ГРУДВАЊЕ КОЈЕ КЛИЗИ КА КАМЕНОВАЊУ
Важно је нагласити: Залажемо се за апсолутну промену садашњег система – али не на овај начин. Постоје тренуци када је потребно јасно рећи – ово није пут.
Не зато што је незадовољство нелегитимно, већ зато што метода одређује исход.
Гест публике у Чачку, којим се гађање жене на бини представља као „борба“, сигнал је губитка мере.
У тренутку када се брише граница између протеста и одсуства разума, питање више није ко је следећи на бини, већ ко је следећи на поду — а то смо сви ми чији став, потез или одлука не одговарају одређеној групи људи, без обзира на политичку припадност.
Да ли смо спремни да сутра и сами постанемо мета данашњег деловања?
Да ли смо спремни за друштво у којем се неслагање не разматра аргументом, већ се санкционише јавним понижавањем и физичком поруком?
________________________________________________________________________________
НОВА РЕАЛНОСТ ПРИВИДА СЛОБОДЕ
Стварање праксе у којој се напади релативизује у односу на то ко их је направио не води ка слободи.
Она води ка умном ропству, у којем људи унапред бирају ћутање, повлачење и прилагођавање — не зато што су убеђени, већ зато што су опрезни, а потом и уплашени.
Друштво које импулс поставља изнад разума, а буку изнад промишљања, престаје да нуди простор за слободну размену идеја.
Када престану да владају ставови, почиње да влада страх од масе.
________________________________________________________________________________
ЛЕЧЕЊЕ УЗРОКА УМЕСТО ПОСЛЕДИЦА
Овде се не ради о одбрани естраде, нити о храњењу тривијалности.
Напротив — залажемо се за узвишене културне и друштвене вредности. Управо зато морамо поставити права питања:
Ко је одговоран за абнормалну доминацију естраде над културом у Србији?
Ко је одговоран за поразан несклад у вредновању између популарности и смисла?
Наша питања нису пријатна — али су неизбежна.
Гађањем последица не погађа се систем.
Такав чин не разоткрива узрок — он га, напротив, прикрива. Узрок је систем који се наведеним потезима само додатно учвршћује.
Друштво које енергију троши на погрешну мету, док избегава суочавање са стварним изворима проблема, не може променити систем.
Оно само мења облик сопственог незадовољства.
________________________________________________________________________________
ВАЖНО ЈЕ РЕЋИ ЈАСНО И НА ВРЕМЕ —
Безумље не гради добре промене.
Одсуство разума не производи слободу ни будућност.
Губитак мере не доноси правду.
Импулс без одговорности не води ка другачијем друштву.
Промене се граде разумом.
Одговорношћу.
Доследношћу.
Радом на себи и јасним разликовањем отпора од самоуништења.
________________________________________________________________________________
*Културна револуција се у свом деловању не бави естрадом нити појединачним јавним личностима, већ принципима и обрасцима понашања у јавном простору.
No responses yet