ДОБАР ДАН – ТРИ ХИЉАДЕ

И тако док чекамо, овог пута расписивање ванредних избора, пролази време,
пролазе шансе, пролазе године.

“Нећемо ову опозицију, неспособни су. Хоћемо нова лица!”
“Ко је сад па овај?”
“Ко вас финансира? Шолак, Ђилас?”
“Нешто ми је ово сумњиво. СНС ботови. Ради ДБ и дан и ноћ.”
“Добре су вам идеје, али… Културна револуција? То нас подсећа на Кину.”
“Нећемо никога ко се не презива на ИЋ!”
“Хоћемо изборе!”
“Нећемо на изборе. Намештени су. Хоћемо промене.”
“Хоћемо директну демократију.”
“Ко изађе на изборе поред “студентске листе” тај је СНС бот.”

И тако унедоглед. “Зид” испуњен коментарима — конфузија, страх, подсмех, сумња.
Заједнички именитељ? Одсуство воље за акцију. О култури и образовању… коме је још до тога?

И тако чекамо…
Да се појави неко савршен, свима по мери — али довољно просечан да се поред њега
осећамо важније.
Да деца спасу родитеље.
Да ученици објасне професорима.
Да опозиција израчуна идеалну комбинацију за опстанак на политичкој сцени.

А ми?
Сви заједно до тада да се крчкамо или, да будемо прецизни, “издинстамо” у истом
лонцу. Опет. Годину дана старији, али ни трунку мудрији. И даље разједињени,
неспособни да макар из сопствених грешака нешто научимо.

А пред светом? Брука. Патријарх се Путину жали на српске студенте. Студенти траже помоћ од ЕУ коју истовремено терамо са Јадра. Власт, у оквиру окрњеног “Оpen Balkan”, нуди послодавцима веће олакшице за запошљавање странаца него за сопствене грађане; поклања зграде Генералштаба онима који су их разорили бомбама.

У међувремену, медији су пуни извесног Милоша Павловића — ПР играчке за
одвраћање пажње. Сви скачу. И они који нису “ћаци” и они који нису “наци”. Јединствен случај у историји где власт етикетира сопствен народ као нацисте. Тај транспарент (”Боље ћаци него наци”) који сте јуче тако поносно раширили у сред центра нашег главног града, док га је полиција срамно чувала, наш Покрет вам неће опростити — због свих невиних који су стрељани у Крагујевцу и широм наше земље од стране правих нациста и фашиста.

И док јавност расправља о Милошевом “пинк” сакоу, деси се убиство у центру
Београда. Малолетник међу извршиоцима.

Непосредно пре тога, председник државе мирно изјављује да је у Партизан у
протеклих 5 година уложено 41 милион евра државног новца. Да Звезда добија
“шест-седам пута више него што Црна Гора улаже у Будућност, па изгуби”. Лоша
инвестиција, каже.

Нећемо да звучимо као популисти и меримо то у школама, болницама, обдаништима, позориштима, дечијим игралиштима, концертним дворанама… иако бисмо на то итекако имали право.
Рећи ћемо само једно:
Ни један једини евро од наведеног новца није уложен у здравље, образовање и
развој наше деце, будућих репрезентативаца, уметника, научника. Ни у једну
књигу.

Назвали бисмо ово “хлеба и игара”.
Само што је овде остало само — игара.
Хлеба нема.
Професорима — ускраћен.
Пензионерима — недоступан.
Пљескавице на СНС вашарима? Бесплатне.

Кажу: никад већа просечна плата.
Тачно. Али и никад већи трошкови живота.
Добар дан — три хиљаде.

Зато нећемо и не можемо да стојимо по страни и навијамо. То се ради на трибинама.
“Студентска листа” је изузетно важна карика у покретању друштвеног преокрета. Али као што смо имали храбрости јавно да кажемо да је победа на изборима једина опција онда када то није било популарно – и сада јасно поручујемо: за крупне друштвене промене, за коначну победу, потребно је много више од тога. Потребна је мрежа савезништава. Потребни смо ми — сви — у ширем, отвореном фронту свега што вреди. Неопходан је сваки доступан атом енергије који ће бити претворен у глас народа.

Научимо нешто из других примера. Научимо из сопствених грешака.

Ми смо Покрет који жели да мења ствари.
Отворено, достојанствено, озбиљно. Без скривања. Без мистерије.
Позивамо покрете, организације и људе са знањем и интегритетом да нам се придруже у заједничкој борби.

Ако никада нисте били део извршне власти владајуће коалиције, ако разумете зашто су деца, образовање, култура, здравље и очување животне средине темељ
будућности, ако имате нулту толеранцију према корупцији и ако вас не занима Милош Павловић — хајде да разговарамо.

Очекујемо достојанствене, одговорне, савесне, културне људе. Људе који у себи носе енергију и домаћинске вредности.

Људе који не траже савршенство, него почетак.

Ово није само политичко питање.
Ово је питање опстанка народа.

Миљан Белоица, председник Покрета ”Културна револуција”