“НАЦИОНАЛНИ СТАДИОН” – КАТЕДРАЛА БЕСМИСЛА

БЕРЛИН 1936. Олимпијске игре. Стадион који Адолф Хитлер гради да покаже свету величину своје државе. Није то био стадион ради спорта, већ сценографија моћи, позорница пропаганде. Док су милиони грађана Немачке живели у сиромаштву, док су плате биле бедне, а цене отишле у небо, режим је зидао монументални храм лажне слике. Стадион као споменик: „Погледајте колико смо јаки и моћни…“

• Топола – У учионици пао плафон, ђаци враћени кући, наставе нема. (Глас Шумадије, 22.4.2025.)
• Београд – Због прокишњавања евакуисана основна школа „Ђура Даничић“. (Н1/Данас, 23.5.2025.)
• Крагујевац– Филум, факултет без зграде. Студенти раштркани по туђим учионицама. (Глас Шумадије, 9.9.2024.)
• Крагујевац – Град без концертне дворане. „Једно велико ништа.“ (Глас Шумадије, 2.7.2023.)
• Ниш – Три недеље не ради ЦТ скенер на Онкологији. Пацијенти без терапије. (Јужне вести, 15.1.2024.)
• Петровац на Млави – Болница и Дом здравља без реагенаса. Терапије стопиране. (Н1, 17.2.2025.)
• Зрењанин – Вода и даље забрањена за пиће и припремање хране. (ЗЗЈЗ Зрењанин, 23.3.2025.)
• Сомбор – Телечка – Вода заражена фекалним бактеријама и гвожђем. Цевовод од азбеста. (Глас Западне Бачке, 6.2025.)
• Београд – Најзагађенији главни град на свету. (ИQАир, 11.2022.)
• Крагујевац– Највиша концентрација амброзије у Србији. Десет пута изнад границе. (Агенција за заштиту животне средине, 8.2025.)
• Србија – У 463 села нема ниједног детета. У 600 нема ниједне краве. (Н1/Политика, 22.5.2025.)
• Србија – За 11 година имамо мање 496.000 људи. (РЗС/Н1, 1.11.2023.)
  

ОВАКВИХ ПРИМЕРА ИМА НА СТОТИНЕ ШИРОМ СРБИЈЕ – Оронуле школе, болнице.. Недовољно опремљене, са мањком стручног кадра. Неисправна вода за пиће. Ваздух загађен до граница издржљивости.

Морали смо да се запитамо :

Зашто је овој власти, поред свих системских проблема, приоритет да уложи од пола до милијарду евра баш у „Национални стадион“?

Како нема новца за повећање стандарда живота грађана, за образовање, културу, бесплатно школство у правом смислу те речи, градску и сеоску инфраструктуру широм Србије, а има за овај тип бетонске грађевине?

П.С. Колико је оваква инвестиција „оправдана“ резултатима наше репрезентације, објаснила је пре неколико дана Енглеска са 5 снажних разлога.

Одговор, верујемо, не лежи у спортским мотивима. Одговор лежи у пропаганди. Зато, вратимо се у 1936…

БЕРЛИН 1936.

Берлин. Олимпијске игре. Стадион који Адолф Хитлер гради да покаже свету величину своје државе. Није то био стадион ради спорта, већ сценографија моћи, позорница пропаганде. Док су милиони грађана Немачке живели у сиромаштву, док су плате биле бедне, а цене отишле у небо, режим је зидао монументални храм лажне слике. Стадион као споменик: „Погледајте колико смо јаки и моћни.“

БЕОГРАД 2025.

Скоро сто година касније, образац је исти. Држава са оронулом образовном и здравственом инфраструктуром. Држава која децу и болесне лечи СМС порукама. Држава која шаље ђаке кући јер плафони прокишњавају и падају по учионицама. Држава у којој су плате на дну Европе, а цене на небу. Држава која не може да обезбеди пијаћу воду, чији је квалитет ваздуха на дну лествице. Држава из које је “нестало” близу 500 000 људи у последњих 12 година…

Та држава, у овом тренутку, одлучује да сагради свој „Национални стадион“.

Ова паралела не изједначава режиме, већ показује образац.

Миљан Белоица, председник Покрета грађана “Културна револуција”

СПОРТ У КАНЏАМА ПОРОКА И СУМЊИВИХ ПОСЛОВА

Да не буде забуне – не нападамо спорт. Напротив — боримо се за здраве вредности, за узоре који инспиришу децу. Али да, нападамо оно што је од спорта данас направљено.

Онај прави спорт, онај који је учио витештву и дисциплини, одавно је нестао. Упао је у канџе кладионица, мешетара и сумњивих послова. Уместо да промовишу здрав живот, селектори и спортисти, част изузецима, постали су заштитна лица порока. Уместо да буду пример деци, они их директно уводе у свет коцке и илузија.

Телевизије, спортски портали и радио-емисије сатима пуне главе квотама, тикетским комбинацијама и звуковима слот-машина. Све мање се говори о спорту као надметању вештина, умећу и здравој навици. Све више се говори о бројевима, цифрама уговора и „продатим“ играчима.

Оно чега смо се раније стидели, данас је постало нормално. Рекламе за коцкарнице и кладионице стоје на дресовима, стадионима, билбордима, телевизијским преносима. Млади одрастају уверени да је коцка део игре, да је то нормално и пожељно, док старији у томе виде шансу да надоместе мале плате.

Последице нису само новац изгубљен у кладионици. Последице су изгубљене генерацијe.

УЛАГАЊЕ У “НАЦИОНАЛНИ СТАДИОН”

НЕЋЕ зауставити одлазак људи из Србије.
НЕЋЕ оздравити здравство.
НЕЋЕоживети села.
НЕЋЕ обезбедити пијаћу воду и чист ваздух.
НЕЋЕ допринети изградњи школа, обданишта и концертних дворана.
НЕЋЕ зауставити белу кугу и вратити децу у учионице са сигурним плафонима.
НЕЋЕ допринети култури друштва.
НЕЋЕ обезбедити бољи живот грађанима Србије.

Зидати стадион у овом тренутку, у оваквој Србији, исто је што и куповати “Ролекс” на кредит док ти се кућа распада а деца немају шта да једу.

То није улагање у будућност, то је доказ потпуног одсуства домаћинског разума.

Биће то кулиса. Још један бетонски олтар властите сујете. Споменик подигнут на рушевинама здравства, образовања и културе. Споменик који подижу себи.

Миљан Белоица,

у име Покрета грађана “Културна револуција”