Јединство се не показује само у стројевима и колонама оклопних возила. Оно се рађа из осећаја правде, онда када грађани стану у одбрану живота вредног живљења.
Чиме се власт хвали у тренутку страховите друштвене подељености? Тенковима. Ракетама. Авионима. Или пак, погрешно прошивеном петобојном заставом — увредом за српску тробојку? Оружјем којим показује више страх него снагу?
Када се параде праве да покажу моћ, оне заправо разоткривају несигурност оних који их организују. На улицама се скупљају колоне, у небо узлећу хеликоптери, пролазе стројеви. Власт седи у првим редовима и аплаудира сама себи. Али иза тог спектакла не крије се сигурност, већ потреба да се народ подсети ко је „газда“. Парада је кулиса. А кулиса се увек поставља онда када не сме да се види оно што је иза ње.
Неспособна да сама понесе терет одговорности, власт се скрива иза часних људи у униформи, као иза штита који није заслужила. Очекује да други бране достојанство које је сама изгубила.
У земљи дубоко подељеној, парада “снаге” делује као парадокс. Отвара се једино логично питање: Kоме је власт заправо желела да пошаље поруку?
- Великим силама које одавно знају њене праве могућности,
- Симпатизерима којима се нуди спектакл уместо стварности,
- Грађанима Србије којима се шаље порука страха и несигурне будућности?
Ако је ово прво у питању, онда је илузорно веровати да ће војна парада помоћи јачању угледа овакве власти у свету. Ако је друго, онда је ово само скупа представа за добијање јефтиних политичких поена. А ако је треће, онда парада не представља славље јединства, већ инструмент притиска.
Важно је рећи да се апсолутно залажемо за поштовање наше традиције, вере, јединства и здравих друштвених вредности, али оштро се супротстављамо манипулацији осећањима ради добијања јефтиних политичких поена.
Наша поносна војска својом историјом, улогом и традицијом у сваком смислу превазилази тренутне властодршце. Управо зато, ово је критика власти која војску, уместо да поштује, покушава да сведе на пуку предизборну сценографију, настојећи да је присвоји и обоји својим страначким бојама.
Ако за тренутак застанемо, циљ организовања војне параде можемо пронаћи у једноставном питању — Коме је у недељу салутирано? Народу и држави коју војска вековима брани, или представницима власти који су Србију претворили у пијачну тезгу зарад сопственог опстанка?
Поштовани представници власти,
Права снага јединства не мери се оружјем на улицама Београда. Јединство се не показује у стројевима и колонама оклопних возила. Јединство се рађа из осећаја правде, онда када грађани стану у одбрану живота вредног живљења.
Миљан Белоица, оснивач Покрета “Културна револуција”
Оно настаје када станемо уз пријатеља који је неправедно отпуштен, уз брата који нема сигурност за своју породицу, уз колегу чије се знање потцењује, уз комшију који брани своје достојанство. Тада јединство постаје јаче од сваке претње, уцене и хладног оружја.
Јединство не настаје на паради, већ у срцима грађана — тамо где се “домовина брани лепотом.”
Увек уз свој народ,
Покрет “Културна револуција”
No responses yet